U Svečanom salonu Gradske uprave obeležen je Međunarodni dan romskog jezika, sa ciljem da se ukaže na značaj očuvanja jezičke i kulturne raznolikosti, ali i na rezultate koje je Kragujevac postigao u unapređenju položaja romske zajednice.

U ime Grada Kragujevca, prisutnima su se obratili dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava, i Zoran Pavlović, koordinator za romska pitanja.

Govoreći o rezultatima koje je Kragujevac ostvario, dr Gordana Damnjanović istakla je da je grad prepoznat kao primer dobre prakse, pre svega zahvaljujući saradnji lokalne samouprave, institucija i romske zajednice, koja ima najvažniju ulogu u procesima koji se tiču njenog položaja i potreba.

Pored institucionalnog okvira, koji čine Odeljenje za ljudska i manjinska prava, rodnu ravnopravnost i prevenciju trgovine ljudima, zdravstveni i obrazovni sistem, socijalna zaštita, akademska zajednica, pravosuđe i policijska uprava, za postignute rezultate najzaslužnija je sama romska zajednica. Prema zvaničnim podacima, 1.444 građana izjasnilo se da pripada romskoj nacionalnoj manjini, mada se pretpostavlja da je njihov broj četiri do pet puta veći. Njihov doprinos vidljiv je i u strateškim dokumentima koje je Grad usvojio u prethodnom periodu, kao i u oblastima zdravstvene i socijalne zaštite, stanovanja, prevencije diskriminacije i ekonomskog osnaživanja, istakla je Damnjanović.

Osvrćući se na značaj obeležavanja ovog datuma, podsetila je da se Međunarodni dan romskog jezika, odlukom UNESKO-a, obeležava od 2015. godine, u znak sećanja na Prvi kongres Roma održan u Londonu 1971. godine. Upravo je jezik, kako je istakla, jedan od najvažnijih čuvara identiteta jednog naroda. Iako nestandardizovan i bogat brojnim dijalektima, romski jezik čuva kulturu, tradiciju, istoriju i biće jednog naroda. Zato danas slavimo socijalnu uključenost, toleranciju i poštovanje ljudskih prava i dostojanstva, poručila je Damnjanović.

Na značaj očuvanja romskog jezika ukazao je i Zoran Pavlović, podsetivši da se on, prema UNESKO-voj klasifikaciji, ubraja u ugrožene jezike, jer ga mlađe generacije sve ređe uče kao maternji. Zbog toga je važno podsticati njegovo učenje od najranijeg uzrasta, čemu doprinosi i nastava u OŠ „Mirko Jovanović“.

Iskustvo pokazuje da su deca veoma otvorena za ovaj program. Iako je prvenstveno namenjen deci iz romske zajednice, važno je da se uključe i učenici iz većinskog naroda, kako bi bliže upoznali kulturu, istoriju i tradiciju svojih vršnjaka. Na taj način bolje razumemo jedni druge, gradimo zajednički identitet, kvalitetniji suživot i međusobno poštovanje, istakao je Pavlović.

Koliko poznavanje maternjeg jezika može biti važno u svakodnevnom životu, Pavlović je ilustrovao primerom iz svog dugogodišnjeg rada koordinatora za romska pitanja u Gradskoj upravi za društvene delatnosti.

Zahvaljujući upravo romskom jeziku, 2007. godine spasen je život jedne bebe iz romske zajednice. Roditelji nisu govorili srpski jezik, a detetu je bilo neophodno hitno zbrinjavanje zbog teškog zdravstvenog stanja. Prevazilaženjem jezičke barijere uspeli smo da dobijemo saglasnost roditelja za njegovo zbrinjavanje i transport u Beograd. Upravo ovaj događaj pokazuje koliko je važno poznavati i čuvati maternji jezik, ali i koliko vredi svaki jezik na svetu, podsetio je Pavlović.

U okviru manifestacije, stručno izlaganje „Romski jezik – blago jednog naroda, bogatstvo čovečanstva“ održala je istoričarka dr Kristina Jorgić Stepanović, a u kulturno-umetničkom programu učestvovali su učenici OŠ „Mirko Jovanović“.