У оквиру глобалне кампање Урбани октобар УН Хабитата, у Крагујевцу је одржан округли сто на тему ''Нови изазови планирања становања у Србији'' који је окупио стручњаке из области планирања и становања као и креаторе јавних политика, како би критички приступили тренутном стању становања у Србији и његовом утицају на урбани развој. У Крагујевцу стручна јавност се бавила питањем планирања социјалног становања у градовима и новог породичног становања на ободу градова у Србији.
У име града учеснике је поздравио Иван Радуловић, главни урбаниста града Крагујевца који је рекао да се Крагујевац први пут прикључује овој кампањи актуелним темама, истакавши да је изврсна прилика за стручну дискусију о изазовима и могућностима промена које се дешавају у нашим градовима и насељима будући да становање представља фундаменталну димензију урбаног развоја и кључну одредницу социјалне кохезије, економске стабилности и еколошке одрживости.
Данашњи панели фокусирани су на нове изазове у планирању становања у Србији. Становање се посматра у ширем контексту одрживог урбаног развоја, где се воде рачуна о простору и урбанизму на више различитих начина, како би се побољшале и политика и пракса становања у земљи, рекао је Рдуловић, објаснивши да се у обзир узимају сви важни фактори који утичу на квалитет и одрживост живота у градовима.
На тему како планирати социјално становање у градовима у Србији говорила је Злата Вуксановић Мацура , виши научни сарадник Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и активна чланица Удружења Урбаниста Србије која је навела да се мање од 1% стамбеног фонда у Србији налази у јавном власништву, државе или локалне самоуправе. Да би се такав вид становања развијао, потребно је обезбедити локације за изградњу које морају бити део урбанистичких планова, што значи да морају бити унапред планиране и пројектоване тако да задовоље све критеријуме за квалитетан живот, рекла је Вуксановић Мацура истакавши да су за то поред урбаниста потребни и доносиоци одлука, финансије, одговарајући закони и институције које ће то реализовати у пракси.
Бранислав Антонић са департмана за урбанизам Архитектонског факултета у Београду водио је панел о породичном становању на периферији градова, што је постало актуелно након Ковид 19 пандемије и сада представља тренд у већим урбаним срединама. Како та насеља повезати са постојећом градском структуром, како их правилно испланирати и пројектовати да би задовољила потребе породица које желе да живе на ободу града биле су тачке данашње дискусије.
Панелима одржаним у Кући Ђуре Јакшића претходиле су седнице Председништва Удружења урбаниста Србије и Савета Салона урбанизма у оквиру припрема за овогодишњу Међународну изложбу Салона. Божидар Манић, председник Удружења, изразио је посебно задовољство што се Крагујевац прикључио кампањи али и што се важни скупови струке одржавају у Крагујевцу, граду са богатом традицијом урбанистичког планирања и значајним доприносом развоју урбанизма у Србији.
Кампања Урбани октобар почиње Светским даном насеља (првог понедељка у месецу), а завршава се Светским даном градова (31. октобра).
