Градоначелник Крагујевца Никола Дашић обишао је јутрос предузеће „Енергетика“ д.о.о. Крагујевац како би се уверио у динамику санације пепелишта, која се спроводи у оквиру друге фазе стратешког пројекта „Модернизација система даљинског грејања“, као и у рад савременог Командног центра овог предузећа.

Решавање питања пепелишта је историјски подухват којим се отклања деценијски еколошки проблем у великом делу града. Локација се уредно ослобађа пепела у сарадњи са две цементаре, што омогућава бржу динамику, па очекујемо да читав посао буде завршен у року од десет месеци, изјавио је Дашић.

Он је нагласио да је ово један од најважнијих пројеката за Крагујевац и да након чишћења предстоје радови на ремедијацији земљишта који ће трајно заштитити здравље грађана и захвалио се ресорном Министарству на подршци.

Грејна сезона се успешно приводи крају, грађани су током зиме имали стабилно и уредно снабдевање топлотном енергијом, а ови вредни људи су даноноћно водили рачуна да систем функционише поуздано и да се сваки евентуални проблем отклони у најкраћем року. Данас сам се уверио да све функционише стабилно, закључио је градоначелник.

Директор предузећа „Енергетика“ д.о.о. Крагујевац Александар Лазовић истакао је да је до сада извежено 12.698 тона од укупно 60.000 процењених тона пепела, подсећајући да је одвоз почео 4. августа прошле године. Према његовим речима, захваљујући ангажовању две цементаре – у Поповцу и Косјерићу, очекује се да ће санација бити завршена знатно пре уговореног рока од 24 месеца.

Лазовић је додао да се грејна сезона за око 22.000 корисника приводи крају без прекида у испоруци, као и да по њеном завршетку следе планирани ремонтни радови, како би систем потпуно спреман дочекао наредну зиму.

Рад Командног центра и најновије котларнице, изграђене 2022. године, представио је директор Дирекције за техничке послове Милош Радовић. Он је навео да ова котларница покрива око 60 одсто укупног конзума и ради потпуно стабилно, уз најсавременију опрему, као и да је енергетска ефикасност значајно повећана – са некадашњих око 50 одсто на чак 95–96 одсто.