Са Великог школског часа,  традиционалне антиратне манифестације којом Крагујевац чува успомену на невине жртве стрељане 21. октобра 1941. године, и ове године послате су снажне поруке мира, уз подсећање на прекинуту младост и страдање недужног становништва.

Венце крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама положили су професори и ученици Прве крагујевачке гимназије, Ђуро Мацут, председник Владе Републике Србије у техничком мандату у пратњи министара у техничком мандату Николе Селаковића, Ивице Дачића, Милице Ђурђевић Стаменковски, Ненада Вујића, Снежане Пауновић, Ненада Поповића и Бориса Братине, градоначелник Крагујевца Никола Дашић и председник Скупштине града Ивица Момчиловић, представници СУБНОР-а Србије, дипломатског кора, градова пријатеља и побратима Крагујевца, Универзитета, републичких и градских институција, удружења, организација и политичких партија.

 Једна од највећих жртава коју је наш народ поднео јесте овде у Крагујевцу, где су стрељани људи, међу њима много деце, ђака. То је била будућност наше земље коју су покушали да униште. Јер када уништавате један народ, уништавате његову културу и образовање, а тиме и будућност те државе - поручио је Ненад Вујић, министар правде у техничком мандату нагласивши да нам неговање културе сећање помаже да знамо ко смо и куда идемо.

На овогодишњем Великом Школском часу изведена је поема „Мирис оружја и небо“ ауторке Весне Капор, у режији Ане Ђорђевић.

У мојој књизи, која је и поема и проза, приповедање иде из три правца. То су гласови жртава, гласови преживелих и гласови њихових сродника и ближњих који су их тражили. Оно што је за мене био изазов јесте да оживим те људе, да их вратим међу нас онакве какви су могли бити и какви су били према мом виђењу, да они не буду само број и статистика којој се враћамо с времена на време, већ да остане у свести да су то људи, живи људи од којих је могао да настане један цео град - истакла је Весна Капор и додала да  осећа огромну одговорност и поштовање према овој теми.

Говорећи о ширем контексту страдања, ауторка је подсетила и на злочине у Шапцу, Горњем Милановцу и Краљеву, као и на страдања у Херцеговини, где су убиства и стрељања почела још у августу 1941. године.

Велики школски час је и ове године потврдио да сећање на невине жртве није само поглед у прошлост, већ и трајна опомена и позив будућим генерацијама да чувају мир, достојанство и вредности људског живота.

 

.