Појам и појавни облици трговине људима, нови Закон о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава, статистички подаци у Републици Србији, психолошки аспекти ове појаве, студије случаја и вештине комуникације са жртвама и потенцијалним жртвама, биле су теме стручног скупа који је у Крагујевцу организовала Комора социјалне заштите.
Обука је намењена јачању капацитета запослених у систему социјалне заштите, установама, центрима за социјални рад и лиценцираним пружаоцима услуга, као и свим професионалцима који долазе у контакт са потенцијалним жртвама, а организује се као вид подршке примени новог Закона о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава која почиње од јануара 2027. године..
Према речима Богдана Узелца, директора Коморе социјалне заштите циљ едукације је успостављање систематизованог и одлучног одговора професионалаца на појаву трговине људима, као и упознавање запослених са новим законским решењима и њиховим будућим надлежностима.
Доношење овог закона било је изузетно важно, пре свега како би се недвосмислено утврдила права жртава трговине људима, међу којима су право на здравствену и социјалну заштиту, образовање и добровољни повратак из иностранства. Посебно је значајно увођење такозваног ''социјалног пута'' идентификације жртава, који омогућава да се њихов статус утврђује независно од кривичног поступка који се води против учинилаца. На тај начин жртве могу да остваре законом гарантована права и заштиту, без обзира на исход поступка или њихово учешће у њему - истакао је Узелац.
Према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима, током прошле године идентификовано је 75 жртава, од којих су половина деца. Најзаступљенији облици експлоатације су сексуална и радна експлоатација. Повећање броја идентификованих жртава, како је објашњено, не мора да значи да је сама појава у порасту, већ може бити резултат бољег препознавања и ефикаснијег реаговања институција.
Значај континуираног институционалног деловања у овој области истакла је и Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, подсетивши да је Крагујевац међу првим градовима у Србији који су пре више од десет година формирали локалну мрежу за борбу против трговине људима.
Крагујевац је још тада препознао значај повезивања институција и организација које могу да допринесу превенцији, препознавању и заштити жртава. У локалну мрежу били су укључени Центар за социјални рад, Дом здравља, Полицијска управа, организација Оаза сигурности и Градска управа. Данас имамо додатно изграђен институционални оквир кроз рад Одељења људска и мањинска права, родну равноправност и превенције трговине људима, Национални савет, координатора и друге механизме за поступање у овој области. Локални тимови формирани су у 17 градова и општина, а Крагујевац је један од примера добре праксе, навела је Дамњановић.
Она је подсетила да град, поред активности усмерених на спречавање трговине људима, посебну пажњу посвећује и борби против просјачења и малолетничких бракова, који могу представљати облике експлоатације и злоупотребе деце. Успостављен је институционални оквир, доносе се локални акциони планови и из градског буџета издвајају средства за активности у овој области, нагласила је она.
Комора социјалне заштите је током ове године организовала четири слична скупа широм Србије. Бесплатне едукације, поред законског оквира и препознавања трговине људима, обухватају и теме психолошке подршке, комуникације са жртвама и разумевања последица експлоатације, са циљем да се ојача међусекторска сарадња и унапреди систем заштите најугроженијих.
