Институционални оквир, превенција и улога мушке популације као покретача промена, а не починица теме су о којима се данас разговарало на панелу који је у Крагујевцу поводом светске кампање „16 дана активизма” организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији”, а у оквиру кампање „Стоп фемициду!”.

Циљ кампање је да подигне свест свих грађана и грађанки у Републици Србији о штетности појаве фемицида у нашем друштву и мобилише све органе јавне власти, медије, организације цивилног друштва и друге актере у примени политике Владе Републике Србије ка нултој толеранцији према насиљу.

Имајући у виду да је у Републици Србији од почетка године у фемициду убијено 27, а у протеклих 10 година преко 300 жена проистекла је потреба да се обратимо јавности и укажемо на феномен фемицида и насиља који нису присутни само у Србији већ и у читавом свету, казала је Нина Митић, помоћница министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Република Србија се против насиља бори законима. Кривични законик измењен је 2016. Године, 2017. Закон о спречавању насиља у породици, 2018. Закон о бесплатној правној помоћи, 2021. Закон о родној равноправности и измене и допуне Закона о забрани дискриминације, подсетила је и она и додала да је и даље статистика поражавајућа. Министарство се залаже за то да се направи јавни регистар, затим за одговоре свих актера у Републици Србији о томе да ли фемицид треба да буде посебно кривично или ће бити у изменама и допунама постојећег кривичног законика. Све су ово питања на која и даље немамо одговор и нису само потреба ресорног министарства већ пре свега жена, организација али и медија као неопходне карике који могу да утичу на то да се на прави начин спасу животи младих жена и девојчица, поручила је Митић.

У традицији наших народа је заштита најслабијих. Због тога се најтежом повредом моралних и традиционалних вредности сматра насиље и убиство најслабијих. Фемицид као облик оваквог понашања је у потпуности мимо традиционалних вредности нашег народа и мора бити, како законски санкционисан, тако и осуђен од стране свих грађана, без обзира на пол, националну и верску припадност, рекао је Мирослав Петрашиновић, члан Привременог органа града Крагујевца. Да би се насиље над женама и девојчицама смањило и нестало, први корак је да сви, као друштво и појединци, не окрећемо главу и не игноришемо зло које се, најчешће, дешава близу нас. Насиље се може десити свакој жени и није последица њеног понашања, рекао је он и поручио да је због тога важно радити на промени друштвене климе, јачању институција, мултисекторској сарадњи и оснаживању наших грађанки да препознају и пруже отпор насиљу

Без обзира на одличну законодавну регулативу, националне стратешке документе и подршке институционалног нивоа и невладиног сектора фемицид се још увек дешава код нас али и свуда у свету. Податак да је прошле године забележен највећи број фемицида, чак 89000, говори да је он глобална пандемија, рекла је Гордана Дамњановић, чланица Комисје Привремног органа. Поред тога што је препознат као лидер у области родне равноправности, град Крагујевац је један од ретких градова који уз подршку Црвеног крста ради са децом на промовисању хуманих вредности, толерацији, ненасилном понашању, затим имамо регионалну Сигурну кућу, Саветовалиште за брак и породицу, очување и унапређење репродуктивног здравља и снажну подршку цивилног сектора, што нас је препоручило и за организовање данашњег панела. Ипак, казала је Дамњановић да је потребно још пуно тога урадити и заговарати нулту толеранцију према насиљу, а то значи незатварање очију, мењање свести јавности и рад на примарној, секундарној и терцијарној превенцији.